Doroslovo i doroslovska kuća

Doroslovo - koje se nalazi u zapadnom delu Backe, pored kanala Dunav-Tisa-Dunav, 20kilometara juzno od  Sombora Jugoslavija, je tipicni primer proslosti. Ovo interesantno selo kao  naselje vec se spominje 1313 godine, a bilo je par vekova pod Turskom upravom.  Kada je doslo do slabljenja Otomanskog cartstva i turskog povlacenja, Doroslovo  opet ozivlajava 1752 godine, okolo Svetog Bunara koji je vec tada bio poznat kao  leciliste, sa nadimkom –"prirodno cudo". U ovom selu, zbog svoje geografske  pozicije i historiske proslosti je skriveno zadivljujuce i iznenedjujuce  bogatsvo raznolikih narodnih obicaja i umetnosti koje su stvorene u sirini ovih  polja sibanim vetrovima Panonskih razmedja a koje treba spasiti i sacuvati za  nove narastaje. Jedan izrazaj od tih ostvarenja je kucica od  naboja koja se nalazi u ulici Zarka Zrenjanina na zemljistu od 3600 kvadratnih metara. Dvoriste ove privlacne kucice je lepo, uredjeno i ukraseno sa puno  cveca. Kada se prekoraci prag ovog muzeja narodnih obicaja, (a vide se sve  prostorije) otvara se prizor ranijih godina proslog veka, po cemu je  gospodartsvo uredejno.

Prostorija ciji prozori ukraseni zavesama gledaju na ulicu a koja  se popularno zove "cista soba", daje osecaj prilazka u delic narodne price. Bele krecene zidove krase slike, onog doba. U ovoj sobi stoje kreveti koji su visoko naslagani sa dunjama i jastucima, ciji prekrivaci i navlake su rucno radjeni  bogatom belom vezom karakteristinom za Doroslovo, po cemu su se doroslovke procule u celoj siroj okolini. Ovaj njihov napor dostojan tom vremenu je zbrinjeno cuvan u ovom kutku.

Sledeca prostorija (u koju je posetialac prvo usao) je kuhinja.  Ovde se dobije osecaj kao da se porodica sprema za rucak. Ispod otvorenog dimnjaka na uzidanom sporetu stoje posude za kuvanje dok je sto postavljen  satanjirima, nozevima, i viljuskama, a na obliznom zidu poredjani su prekrasni  tanjiri, - ostavstina 1890ih godina.

Sledeci dozivljaj je prostorija koja se popularno zvala i jos  uvek se zove "mala kuca" sa namestajem tamne braon boje. Na zapazenom mestu sobe  je kolevka za najmladji narastaj i pec sa zapeckom, a na horizontalnoj dasci od  prozora je postavljena korpica za sivenje dok (u slepom prozoru) na zidu je ugradjena polica, prekrivena malom zavesom, gde su domacini kuce znali da  privremeno sakriju flasu domace rakije i druge raznolike sladkise.

Kada izadjemo na otvoreni hodnik i napravimo par koraka suprotno od ulicnog izlaza, dolazimo do prostorija koje su seljaku omogucavale obstanak, primer: magazini sa poljoprivrednim alatom, podrum sa buradima, i stala pogodna  za smestaj domacih zivotinja.

Pre industrijske revolucije lokalni ljudi su zaradjivali na  zemljoradnji i uzgajanju i preradi kudelje. Za licne potrebe su se bavili vinogradarstvom, vocartsvom, povrcatvom, ribarstvom, stocarstvom i lovom. Zbog  tog razloga domacin je morao da ima mnoge vrste alata i sredstava za obradu zemlje, a sve je to slozeno u magazinima.

Ove vredene ljude i ovu malu kucicu priroda je bogato  blagoslovila sa plodnom okolinom i svezom vodom nekadasnje recice Mostonge.

Ova doroslovska seoska bajka je odraz proslosti a uredjen je u pravom seoskom duhu, sa malim plavim prozorima ukrasenim crvenim muskatlama, ima  svega, svega sto pravi ovu kucicu zvanicnim seoskim muzejom, a ljudi koji vode  brigu o tome svemu, pruzaju posetiocu obzir i paznju.

Osnivaci muzeja:

Katarina Renic Kistamas, Rozalija Raj i Istvan Nadj